- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Премијера награђеног филма о жени која би да искочи из своје коже

© Фото : NON-ALIGNED FILMSкадар из филма „Да ли сте видели ову жену?“
кадар из филма „Да ли сте видели ову жену?“ - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2022
Пратите нас
Играни филм „Да ли сте видели ову жену?“, награђен на последњем Венецијанском фестивалу о Драгињи, жени која би да искочи из своје коже, премијерно ће сутра бити приказан на Фестивалу ауторског филма.
Српско-хрватски филм „Да ли сте видели ову жену?“ Душана Зорића и Матије Глушчевића са Ксенијом Маринковић у главној улози премијерно ће бити приказан сутра од 19 часова на 28. Фестивалу ауторског филма у МТС дворани.
Олга Кошарић, монтажерка филма „Да ли сте видели ову жену?“ добила је специјалну награду у категорији уметника до 40 година на 79. Филмском фестивалу у Венецији, где је филм премијерно приказан.

Неочекивани јунак – жена од 50 година

Ко-редитељ и ко-сценариста Душан Зорић изјавио је да су он и Матија Глушчевић имали сличне идеје и сличну јунакињу за први дугометражни филм па одлучили да што пре ураде филм заједничким снагама.
„Све је кренуло од тог неочекиваног јунака који није толико чест у филмовима и серијама – жене од педесетак година која је и у животу и у друштву скрајнута. Наизглед је неинтересантан јунак, али пронашли смо пуно тога интересантног и читав један свет који се крије у јунаку“.
Матија Глушчевић је истакао да интерно зову егзистенцијалном драмом са елементима надреалног, али идеја је била од самог почетка да направе филм који се константно мења и редефинише се.
„Чак и у жанровском смислу – да крене као социјална драма, па да прерасте у комедију, па у хорор и да је за гледаоца подједнако непредвидив, као и за главну јунакињу“.

Жена која покушава да искочи из своје коже

Филм „Да ли сте видели ову жену?“ је омнибус од три приче о Драгињи , у паралелним животима: У врелини летњих дана, Драгиња, продавачица усисивача од врата до врата, проналази тело мртве жене која веома подсећа на њу; Унајмљује лажног мужа и позајмљује бебу из породилишта како би се показала старим пријатељима; Драгиња лута улицама града и постаје свачији пријатељ у потрази за изгубљеним памћењем.
Ксенија Маринковић је рекла да је после снимања првог дела филма мислила да је то кратки играни филм и да су завршили. Међутим, кад је добила сценарио за сва три дела, ухватила ју је паника како ће све то спојити.
Кадар из филма Да ли сте видели ову жену - Sputnik Србија, 1920, 10.09.2022
КУЛТУРА
Награда монтажерки из Србије на Филмском фестивалу у Венецији /видео/
„На крају се све то некако сложило. Почетна тачка су биле те жене које нико не види, разговарали смо о томе шта би то било ем небитно ем лузерски код неких људи које више нико не примећује. На крају је то нарасло на неку људску кризу. То је неко доба у ком не знаш како да се поставиш и шта да направиш са собом. Драгиња је буквално жена која покушава да искочи из своје коже. У глумачком смислу, то је бол и тражење редефинисања идентитета у моменту кризе“.

Глумци воле рискантне ствари

Осим Ксеније Маринковић, епизодне улоге играју Борис Исаковић, Олга Одановић, Исидора Симијоновић, Јасна Ђуричић, Горан Богдан, Исидора Минић, Татјана Венчеловски, Оливера Викторовић, Ненад Ћирић, Власта Велисављевић...
Зорић је казао да су се познати глумци појавили у малим улогама јер им се филм јако допао па су хтели да учествују.
КУЛТУРА
Венеција: Тријумф женског документарца против политичке коректности
„Кад је глумцима нешто инспиративно као целина, не мора нужно да буде велика улога, али кад виде смисао у целини, сви су врло ради да буду ту, јер су сви ти остали јунаци у некој служби Драгиње, главне јунакиње и заправо су сви схватили да доприносе јачини главног лика“.
„Осим тога, глумци воле рискантне ствари, не сасвим дефинисане и не сасвим клишеизиране“, додала је Маринковићева.

Празник филма

После премијере у Венецији, филм „Да ли сте видели ову жену“ приказан је на фестивалима у Котбасу (Немачка), Луксембургу, Шпанији, Француској, Индији, а планирано је да се појави и на фестивалима у Женеви, Бангкоку и Загребу. После сутрашње пројекције на Фестивалу ауторског филма, улази у редовну биоскопску дистрибуцију широм Србије.
Глушчевић је истакао да је цео свој студентски период везује за одласке на Фестивал ауторског филма где је гледао све њему важне филмове.
„Некако је то празник филма где неколико дана не излазиш из биоскопске сале и гледаш четири до пет филмова на дан и драго ми је што можемо да представимо филм на Фестивалу ауторског филма“.
Филм „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ Миле Турајлић - Sputnik Србија, 1920, 24.11.2022
КУЛТУРА
Премијера два филма Миле Турајлић на Фестивалу ауторског филма
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала