Јерменију је издала Европска унија, а не Русија
© Sputnik / Григорий Печорин
/ Пратите нас
Европска унија је издала Јерменију, а не Русија – Брисел није ни намеравао да допринесе прекиду ватре нити пружању хуманитарне помоћи, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
Захарова је напоменула да „мисија ЕУ у Јерменији не осигурава никакву стабилност или деескалацију“.
„Главни задатак није безбедност Јерменије и допринос нормализацији односа између Бакуа и Јеревана, већ онабештајни надзор у интересу Брисела и провоцирање ситуације. Последњи догађаји су показали да су европски посматрачи заузели најподлији став. Прво су се бавили наговарањем Јерменије и обећањима и тако су једноставно намамили званични Јереван у још једну замку, а онда су постали неми сведоци даљег развоја ситуације“, оценила је Захарова.
Како је додала, Брисел је ћутке, са стране посматрао како руски мировњаци помажу становницима Нагорно Карабаха који одлазе у Јерменију, како довозе хуманитарну помоћ у регион и како делују као посредници у постизању примирја, не помишљајући да на било који практичан начин помогне.
По речима Захарове, грађанима Јерменије су причали измишљотине о томе да их је наводно издала Русија.
„Не, није их издала Русија. Русија је увек била ту, увек је заустављала крвопролиће у том региону и увек је помагала финансијски, економски, хуманитарно“, поручила је Захарова.
Такође је напоменула да је Европска унија саветовала Јеревану да одустане од реализације споразума који су потписани уз посредовање Москве.
„Стога је Европска унија та која је издала Јермене“, казала је Захарова, истакавши да
Нагорно Карабах, који се пре 35 година отцепио од Азербејџанске ССР и, након оружаног сукоба са Азербејџаном 1992-1994. године дуги низ година постојао као непризната република, објавио је крај свог постојања 1. јануара 2024. године.
Ескалација ситуације у Нагорно Карабаху
Министарство одбране Азербејџана 19. септембра је саопштило да је Баку покренуо антитерористичку операцију локалног карактера у Нагорно Карабаху ради успостављања уставног поретка. Уз посредовање руских миротвораца, власти Нагорно Карабаха су у среду 20. септембра прихватиле предлог о прекиду ватре од 11 сати, саопштиле су власти непризнате републике. Министарство одбране Русије потврдило је да су Азербејџан и Карабах договорили потпуни прекид ватре.
Двадесет првог септембра у азербејџанском граду Јевлах, 100 километара североисточно од Степанакерта одржан је састанак представника Јермена из Карабаха са азербејџанском делегацијом, посвећен интеграцији региона у састав републике.
Министарство одбране Русије саопштило је 22. септембра да су оружане формације Карабаха у складу са постигнутим договором о престанку борбених дејстава, почеле да предају оружје и војну технику под контролом руских мировњака.
Претходно, крајем маја 2023. године, Пашињан је изјавио да његова земља признаје суверенитет Азербејџана заједно са територијом Карабаха, у укупној површини од 86,6 хиљада квадратних километара. Азербејџански лидер Илхам Алијев изјавио је да Баку и Јереван могу да потпишу мировни споразум у најскорије време, уколико Јереван не промени свој став.
Руски председник Владимир Путин је на седници Источног економског форума изјавио да је јерменско руководство, заправо, признало суверенитет Азербејџана над Нагорно Карабахом. Председник је истакао да то није била одлука Русије, већ одлука јерменских власти.
