„Нема ту ништа тајно“: Москва се огласила о састанку Русије и Запада о Карабаху
13:45 04.10.2023 (Освежено: 16:07 29.04.2024)
© Sputnik / Валерий Мельников
/ Пратите нас
Москва је имала контакте са западним представницима недуго пре ескалације ситуације у Нагорно Карабаху, али то нису били преговори о којима пишу западни медији, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Наиме, лист „Политико“ тврди да су се званичници из САД, ЕУ и Русије састали 17. септембра у Истанбулу, два дана пре почетка азербејџанске операције у Карабаху, како би разговарали о решавању ситуације у том региону.
Како је прецизирано, Америку је представљао главни саветник Стејт департмана за преговоре о Кавказу Луи Боно, ЕУ – специјални представник за Јужни Кавказ Тојво Клар, а Русију специјални представник Министарства иностраних послова за нормализацију односа Јерменије и Азербејџана Игор Ховајев.
Песков је истакао да „није све баш тако како се описује“ у чланку "Политика".
„У том чланку има много нетачних информација, много грешака. Било је одређених контаката о Карабаху, они су се десили, али то нису преговори о којима се тамо говори“, рекао је портпарол Кремља.
Поводом писања „Политика“ огласила се и портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, која је саопштила да су САД и ЕУ раније предложили Русију састанак о ситуацији у Нагорно Карабаху, али да ту нема ништа тајно.
„Нама су се обратили САД, ЕУ и затражили су састанак. Циљ састанка је назначен и током састанка стране су размениле мишљења о ситуацији. То је све. Ако сада та прича са тим састанком буде приказана у западним медијима као нека провокативна прича, онда је то и био циљ САД и ЕУ – да направе нову провокацију јер у томе нема ништа тајно. То је била обична размена мишљења, али пратићемо како ће то Запад представити па ће бити јасни и циљеви које су првобитно имали“, казала је она.
Нагорно Карабах, који се пре 35 година отцепио од Азербејџанске ССР и, након оружаног сукоба са Азербејџаном 1992-1994. године дуги низ година постојао као непризната република, објавио је крај свог постојања 1. јануара 2024. године.
Ескалација ситуације у Нагорно Карабаху
Министарство одбране Азербејџана 19. септембра је саопштило да је Баку покренуо антитерористичку операцију локалног карактера у Нагорно Карабаху ради успостављања уставног поретка. Уз посредовање руских миротвораца, власти Нагорно Карабаха су у среду 20. септембра прихватиле предлог о прекиду ватре од 11 сати, саопштиле су власти непризнате републике. Министарство одбране Русије потврдило је да су Азербејџан и Карабах договорили потпуни прекид ватре.
Двадесет првог септембра у азербејџанском граду Јевлах, 100 километара североисточно од Степанакерта одржан је састанак представника Јермена из Карабаха са азербејџанском делегацијом, посвећен интеграцији региона у састав републике.
Министарство одбране Русије саопштило је 22. септембра да су оружане формације Карабаха у складу са постигнутим договором о престанку борбених дејстава, почеле да предају оружје и војну технику под контролом руских мировњака.
Претходно, крајем маја 2023. године, Пашињан је изјавио да његова земља признаје суверенитет Азербејџана заједно са територијом Карабаха, у укупној површини од 86,6 хиљада квадратних километара. Азербејџански лидер Илхам Алијев изјавио је да Баку и Јереван могу да потпишу мировни споразум у најскорије време, уколико Јереван не промени свој став.
Руски председник Владимир Путин је на седници Источног економског форума изјавио да је јерменско руководство, заправо, признало суверенитет Азербејџана над Нагорно Карабахом. Председник је истакао да то није била одлука Русије, већ одлука јерменских власти. Истовремено, он је саопштио да је у контакту са Пашињаном и да нема проблема у комуникацији.
