Зоран Жужа, службеник за информисање у Парламенту БиХ, тужио је америчком суду бившег и садашњег високог представника у БиХ Педија Ешдауна и Валентина Инцка, као и сам ОХР, јер му је одлуком високог представника одузето право на рад, због подршке ратним злочинима. Будући да је његов амерички колега претходно на суду добио сличан спор против Инцка, тај преседан по америчком обичајном праву може да помогне Жужи да и он оспори имунитет високог представника.
Против Жуже и још 58 људи који су остали без посла због ове одлуке високог представника никад није вођен судски процес пред било којим судом у БиХ. Процес пред америчким судом је у току, а Жужа за Спутњик каже да се на овај корак одлучио из два разлога: да докаже своју невиност, као и то да ОХР нема имунитет да на тако драстичан начин крши људска права у БиХ.
Он наводи пример двојице његових колега који су се обратили Уставном суду БиХ због ове одлуке ОХР-а и добили пресуду у своју корист, али нису успели да је реализују јер је ОХР ставио забрану на одлуку суда.
„У том смислу је лицемерно када данас слушам из ОХР-а да је одлука Уставног суда БиХ о Дану државности Републике Српске неприкосновена. Јер, ето, показало се да се у случају мојих колега ОХР ставио изнад одлуке Уставног суда БиХ“, каже Жужа.
Такав поступак али и тужба америчком суду службеника ОХР-а, који је добио отказ у овој организацији без адекватне основе, навеле су га да одлучи да ОХР и високог представника тужи америчком суду, јер се Суд за људска права у Стразбуру прогласио ненадлежним за овај случај, иако је по основу кршења људских права нашао за сходно да пресуђује по апелацији двојице босанских држављана ромског и јеврејског порекла, коју су се том суду обратили јер им није омогућено да буду бирани на позицију члана Председништва БиХ.
„Чињеница да је службеник ОХР-а тужио ову организацију пред америчким судом дала ми је трачак наде, јер је суд у Америци у том предмету дао прве назнаке да је могуће оборити имунитет ОХР-а и високог представника пред тим судом. Прихватање саме тужбе, и одржани процес доказали су да ова организација не ужива имунитет пред америчким правосуђем“, наводи наш саговорник.
Поједини делови тог случаја, иако суд није пресудио у корист службеника ОХР-а, каже наш саговорник, јасно су показали да ОХР није институција и да нема имунитет пред америчким судом.
„Сама чињеница да је тај случај прихваћен, да се дуго судило, као што је и у мом случају — ево дуже од две године, јасно показује да је могуће тужити ОХР и високе представнике пред америчким судом. Ја сам то урадио. Једна група америчких адвоката показала је интерес да се бави тим случајем, ја сам их замолио да ми помогну, и моја тужба је упућена, десет година после моје смене. Дакле, 30. јуна 2014. године је моја тужба предата Основном суду у Вашингтону. Процес и да даље траје. У првој судској инстанци пред основним судом, суд је тражио мишљење, а на томе је ОХР инсистирао, и председника Америке и председника америчког Конгреса. Конгрес се огласио, председник Америке није, али један део америчке јавности је и те како упознат са овим случајем а одјеци тог случаја су и те како присутни у БиХ, посебно међу службеницима ОХР-а“, истиче наш саговорник.
Он објашњава да се његов случај тренутно налази на другом степену, као и да не може много тога да открива, али наводи следећу чињеницу:
„Недавно сам од такозваног Већа тројице или Апелационог већа америчког суда обавештен да ’није јасан имунитет који ОХР црпи пред америчким судовима‘. Очигледно је да они хоће тај случај да испитају и да га неће олако третирати. Уколико оборим ту причу о имунитету пред америчким судом, уследиће моја тужба за кршење људских права, чиме ће заправо и започети суђење. Наравно, ја сам поднео и одштетни захтев, јер седам година голготе коју сам прошао и ја коју су прошли сви они који су смењивани по одлуци високог представника — не постоји начин да се то надокнади“.
Он каже да је ОХР организација која не постоји нигде на свету и да верује да су овакви случајеви забележени само у време инквизиције, али чак је и она људима дозвољавала да изађу пред суд пре него што им пресуди — „а ОХР нама није дао ни такву прилику“. Жужа објашњава да жели да његова тужба успе због свих оних којима су прекршена људска права, али и због тога да институција као што је ОХР престане да постоји не више само у Босни већ нигде на свету.