Најактуелнија је Босна и Херцеговина. Иако Канцеларија високог представника за БиХ није више моћна као раније, између осталог и зато што Савет за спровођење мира више није једногласан у негативном односу према Републици Српској, непријатељски став актуелног представника Валентина Инцка је опстао.
„Укинути ’геноцидну творевину‘“
Објављивање резултата пописа, после готово три године од спровођења, темељно је пореметило односе међу конститутивним народима БиХ, јер је у становништво земље уврштено око 196.000 особа које су већ дуже времена у иностранству. Резултати пописа на територији ентитета Федерације БиХ су за Србе поражавајући, јер је од скоро 600.000 њих који су на тој територији живели 1991. године остало мање од једне десетине, односно 56.500 људи који чине свега 2,55 одсто грађана Федерације.
Истраживачи Напредног клуба издвајају проблем прославе државних празника празника, јер Федерација БиХ инсистира да читава БиХ слави 1. март, дан кад је неуставни и нелегални референдум ипак спроведен и проглашен, упркос чињеници да је на њему гласало мање грађана од прописаног броја. На другој страни, дан кад је проглашена Српска Република БиХ оспорен је вољом већине судија Уставног суда — странаца и Бошњака — под изговором да је реч о верском празнику.
Такође, на Републику Српску су настављени притисци око предаје дела надлежности ради наводног добијања кандидатуре за чланство у ЕУ, а пресуде Радовану Караџићу и Војиславу Шешељу биле су повод за нову експлозију бошњачког национализма.
Напредни клуб истиче да су током прве половине 2016. године посебно били политички активни верски великодостојници Бошњака и Хрвата. Још 2005. године католички бискупи предложили су уставну реформу БиХ којом би били укинути ентитети, а посебно територијално заокружене јединице у којима већински живи српски народ.
Ревизија историје у „лијепој њиховој“
Од јула 2015. до јула 2016. године положај српског народа у Хрватској додатно је погоршан у односу на претходни период, јер се Србима и даље оспоравају људска, грађанска и мањинска права и предмет су честих напада и расистичких испада у јавности. У протеклој години дошло је и до пораста етнички мотивисаног насиља, па је у 2015. било 189 таквих случајева, док је у 2014. било 82.
Према резултатима пописа из 2011. године у Хрватској живи 186.633 Срба, а српски народ чини 4,36 одсто укупног становништва, па се испоставило да је број Срба смањен за 14.998 у односу на 2001. годину.
Документациони центар Веритас истиче да се на њиховом списку несталих налази још 1.909 лица српске националности који су нестали од 1991. до 1995. године на подручју Хрватске и бивше Републике Српске Крајине (РСК). Међу несталима је 1.330 цивила, од којих је 514 жена. Веритас тврди да располаже поузданим подацима за још око 385 регистрованих гробних места „у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци смртно страдалих Срба на поменутом подручју и у истом периоду, који искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумације“.
„Амнести интернешенел“ у извештају за 2015/2016. годину наводи да се у Хрватској наставља дискриминација Срба, а као кључне проблеме наводи онемогућавање остваривања законског права на коришћење ћирилице, дискриминацију при запошљавању у јавом сектору и онемогућавање остваривања станарских права.
У Хрватској је око 700.000 хектара закоровљеног пољопривредног земљишта, од чега је половина у власништву избеглих Срба који нису у могућности да је обрађују, иако су то дужни према закону, што их излаже санкцијама.
„Косово“ проширило надлежности
Напредни клуб констатује да током 2015/2016. није примењен ниједан од два споразума склопљена у Бриселу између Приштине и Београда. Уставни суд Косова-УНМИК је споразум о формирању Заједнице српских општина прво суспендовао, па му је дао и ново тумачење.
Учестали су напади који срећом нису завршили погибијом грађана. Крајем јуна шесторо Срба ухапшено је због истицања државне заставе Србије. Српски повратници и преостали грађани нападани су током прве половине 2016. године у Клини, Звечану и Гњилану. Каменована су амбулантна кола у близини Косовске Митровице, обијена црква у гњиланском крају…
Иако је у јавности стваран привид о блокади преговора, извесно је да је Косово-УНМИК успело да прошири своје надлежности. Неуспех да уђе у Унеско надомештен је уласком у УЕФА, Европску привредну комору… До сад је отворено и питање трансформације војске, а „Косово“ је добило могућност да са ЕУ склопи СПП.
Код ђетића шовинизам
Однос Црне Горе према српском народу је недемократски и шовинистички, пише у извештају Напредног клуба. Процес затирања српског језика и писма се наставља, а у школству се мењају и занемарују општепознате историјске чињенице.
Српска православна црква је подвргнута својеврсном терору од стране режима Мила Ђукановића, а у јуну ове године је Државно тужилаштво Црне Горе отпочело испитивање порекла њене имовине.
Иако Варшавског пакта нема од краја прошлог века, НАТО наставља да се шири. Влада Црне Горе подстиче улазак у НАТО, док су и Срби и Црногорци (дакле већина грађана) према истраживањима јавног мњења — против.
Магла од Вардара до Триглава
Све до 2014. године уочава се поштовање Охридским споразумом загарантованих права Срба у Македонији, али се у претходне две године са избијањем озбиљних сукоба и кризе погоршава стање. Охридски архиепископ Јован је сад на слободи и то је најзначајнији помак у односу државе према СПЦ. Настава на матерњем језику је дозвољена, што Срби недовољно користе, тачније она се на српском језику изводи у свега четири школе, где је ђака све мање и мање. Настава за средњошколце на српском не постоји.
Српски народ нема статус националне мањине у Словенији, иако је та заједница друга по бројности у држави, одмах иза Словенаца, и то по попису из 2002, јер 2011. године Србима није омогућено национално изјашњавање. Такође, нема наставе на српском језику ни у једној словеначкој школи, што је противно свим европским стандардима. Још је априла 2014. године Савет Европе позвао Словенију да призна српски језик као традиционалан мањински језик, међутим, тај је позив до данас остао без ефекта.
Иако је опште стање по питању права српског народа у земљама региона неповољно и у тенденцији погоршања, Напредни клуб посебно издваја Албанију као проблем, јер оно што трпе Срби у тој републици није забележено нити у једној другој европској држави према било ком народу. Неправедан однос и кршење свих европских конвенција посвећених правима националних мањина у односу званичне државе према српском народу у Албанији и даље трају.
Око 30.000 Срба, различитих вероисповести, углавном настањених око Скадра показују велику упорност и љубав према матици-отаџбини Србији. Организовани у удружење „Морача-Розафа“ Срби траже: право да носе своје име и презиме, а не само једно од та два, а што је тренутно могуће само уз новчану надокнаду, покретање школе на српском језику која данас постоји у виду курса, спровођење пописа у складу са европским стандардима, како би се видело колико заиста Срба живи у тој држави.
Код Мађара боље, у Румунији најбоље
Извештај Напредног клуба наводи да српски представник у Парламенту оцењује да се положај српске мањине у Мађарској поправља, о чему сведоче и повећана давања државе за финансирање активности мањинских заједница. Српска православна црква је према Уставу из 2012. године, као хришћанска црква, сврстана у ред историјских цркава, и према томе ужива државно субвенционисање, право на верску наставу у државним школама и на пореске олакшице, те Срби уживају слободу вероисповести.
Румунија је једина земља у региону за коју су извештаји Напредног клуба претходних година установили да поштује политичка права националних мањина, те да је то земља у којој Срби уживају у свим политичким правима која им гарантује актуелни законски оквир.
Међутим, како статистике показују, у тај традиционално пријатељској земљи, у не тако далекој будућности неће више бити Срба.
У Румунији живи 18.079 Срба, а попис спроведен 2011. године потврдио је тренд да се број Срба у Румунији сваких десет година смањује за приближно 20 одсто.
