„Захваљујући“ деловању антивакционог лобија у Србији последњих година је проценат вакцинисане деце, поготово ММР вакцином, комбинованим цепивом против малих богиња, рубеола и заушака, пао далеко испод 90 одсто. А све испод 95 одсто вакцинисаних је корак до епидемије. Питање је да ли би и знали докле смо догурали да није било епидемије малих богиња у Румунији, где је од септембра прошле године заражено 3.446 грађана, а седамнаесторо деце у међувремену умрло. По речима тамошњег министра здравља Флоријана Бодога, деца нису била вакцинисана.
Све је већ речено о случају Румунија и да се епидемија већ прелила у Мађарску, а да није искључено да пређе и српску границу. Како смо, међутим, дошли дотле да се наругамо вакцинисању деце, оном што је као мало шта у свету било ефикасно. Дотле да болест, такорећи искорењену, опет вратимо у живот. Сада можемо само да сабирамо поразне бројке.
Епидемиолог др Предраг Кон за Спутњик каже да ММР вакцином у последњих десет година није обухваћено жељених 95 одсто деце. Напомињући да је реч о подацима за Београд, он наводи да је смањивање ишло из године у годину, али да је у последњих четири-пет година, откако и траје антивакциона кампања на друштвеним мрежама и медијима, то већ пад који није прихватљив. Посебно прошле, 2016. године, када је ММР вакцинацијом у Београду обухваћено само 65 одсто деце, истиче Кон.
О значају вакцинације он указује управо на примеру Румуније, где чак 96 одсто оболелих није било вакцинисано. А највећи број оболелих била су деца од једне до четири године. Због свега се тренд на друштвеним мрежама преокоренуо, па се појављују потпуно супротни наслови од оних ранијих, и то у прилог потреби за вакцинацијом. Управо због огромног утицаја друштвених мрежа на стварање јавног мњења, Кон сматра да и институције система треба да их користе. Још се није пробудила свест да је комуникација путем друштвених мрежа нешто што нам намеће развој друштва, напомиње он.
Указује да, посебно када је о здрављу реч, на мрежама може свашта да се прочита, од чињеница до неистина. Уосталом, испитивање још с краја 2014. показало је да је на јасно постављено питање да ли би на друштвеним мрежама тражили одговор у вези са имунизацијом своје деце, 93 одсто родитеља одговорило потврдно. Очигледно је да су на доминирајуће поруке против вакцинације лекари који се баве превентивом прилично инертно реаговали. Све је сада почело да стиже на наплату.
На питање шта држава и здравствени систем треба да учине како жељена цифра од 95 одсто вакцинисане деце не би зависила од кампање на друштвеним мрежама, наш познати епидемиолог каже да је основна ствар, ипак, закон. Битно је да постоје неке врсте ограничења, а то је да колектив када се формира мора да има вакцинисане особе, друга ствар је да невакцинисани морају да сносе додатно допунско осигурање и трећа ствар је едукација, објашњава Кон.
Деца и данас не могу да се упишу у основну школу без потврде да су вакцинисана, али упркос чињеници да је вакцинација деце законска обавеза, по неким подацима, сваке године око две хиљаде предшколске деце у Србији не прими вакцине против десет заразних болести. Иначе, за одбијање вакцинације детета родитељ мора да плати казну од 150.000 динара.
„Закон је обавезујући за све, за родитеље, лекаре, за правни систем, читаво друштво, за власт и сваког грађанина у земљи“, каже Кон, али и сматра да је од кажњавања далеко значајније да родитељи буду едуковани. На сваком кораку, трудница приликом одласка код лекара и мајка по изласку из породилишта до поласка детета у школу треба да се среће са позивом на вакцинацију детета, да јој је при руци упутство за вакцинацију. То није лако достићи, то су високи стандарди, али томе морамо да тежимо, рекао је Кон.
Кампања против вакцинације траје одавно, већ 15-20 година. Измисли су је Американци, каже за Спутњик наш искусни епидемиолог др Радмило Петровић, један од учесника „борбе“ против епидемије великих богиња у Југославији 1972. године. Тада је, према званичним подацима, вариола вера однела 35 живота од 175 оболелих. Прва погрешна претпоставка била је да имамо више од 85 одсто вакцинисаног становништва, а било га је далеко мање, рекао је познати имунолог.
Он каже да не уме себи да објасни зашто се води та кампања када је проналазак вакцина допринео да многе тешке заразне болести у последњих сто и више година оду у историју.
„Вакцине су једна од епохалних открића човечанства, мало је таквих открића у нашој историји. Вакцинама је до сада ликвидирана вариола вера 1979. Светска здравствена организација прогласила је тада прву и до сада једину ерадикацију, што значи да се вирус великих богиња не налази у слободној природи и да не може да изазове никакву епидемију“, објаснио је Петровић.
Управо захваљујући вакцинацији, каже он, успели смо да сузбијемо епидемију великих богиња код нас, последњу у Европи и једну од последњих у свету.
Он сматра да антивакцинални лоби чине људи који су недовољно упознати, а неки и злонамерни.
„Савремене вакцине које се сада користе су толико усавршене, толико специфичне да оне не изазивају никакве реакције, никаква лоша дејства“, каже он, одбацујући тврдње заговорника невакцинисања да вакцина против малих богиња може да изазове аутизам. Нема научних, стручних озбиљних студија ни доказа за то, тврди Петровић и додаје за осталих девет вакцина које се дају деци у првој години живота се не може „ни помислити на то“.
„Само 65 одсто деце у Београду је вакцинисамо ММР вакцином, а нешто преко 70 одсто у Србији. То не може“, категоричан је наш искусни имунолог, подвлачећи да је неопходна вакцинација 95 одсто деце да се болест малих богиња не би ширила.
Он напомиње да су мале богиње на списку Светске здравствене организације за ерадикацију, односно искорењивање, и каже да му није јасно зашто је тај антивакциони лоби успео да добије превагу у односу на лекаре и стручњаке.
Можда нешто више о томе зна др Дарко Рихтер, спец. педијатрије и педијатријске алергологије и клиничке имунологије на КБЦ-у Загреб.
„Изгледа да трубљење у антивакцинашке трубе уопште није непрофитабилно. Путује се од Јамајке до Белгије. Мени није јасно да се на нивоу (лекарске) Коморе не преиспита стручна одговорност тих лекара, а још мање ми је јасно да се антивакциналистима, лекарима и нелекарима отвара тако много простора у медијима“, пренела је ових дана „Слободна Далмација“ оцену Рихтера.
Дакле, и у комшилуку слични проблеми, али и слично реаговање струке.
„Ми случајно знамо ко финансира антивакциналну кампању глобално, па ћемо рећи да ту има много новца тзв. отворених друштава која су, упркос називу, прилично нетранспарентних намера“, закључио је загребачки лекар.
