Америка свесна да им Србија клизи кроз прсте — зато Блинкена убацују у игру
© AP Photo / Carlos Barria
Пратите нас
Најава да амерички државни секретар Ентони Блинкен „неће оклевати да се директно укључи у разговоре председника Србије Александра Вучића и премијера привремених институција на КиМ Аљбина Куртија ако то буде потребно”, говори да су САД свесне да губе Балкан и да им Србија као песак клизи кроз прсте, оцењује политиколог др Стеван Гајић.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Коментаришући изјаву портпарола Стејт департмента Неда Прајса који је, упркос томе што Американци немају мандат за учешће у преговорима Београда и Приштине, рекао да ће Блинкен, уколико буде требало, позвати обе стране на разговор, Гајић каже да то не треба да чуди будући да Американци од краја Хладног рата сматрају да им свет припада.
„Тај свет се руши и њихова моћ је оспорена, али није у потпуности срушена, па они живе у тој старој парадигми и понашају се у складу са њом. Али Запад је такође свестан да је изгубио монопол над физичком силом који је имао, односно монопол над супериорним оружјем, јер је Русија својим хиперсоничним оружјем постала светска сила број један. За њих је та чињеница крај света јер ако не доминирају онда и не постоје, па зато и видимо ту хистерију и ароганцију да се сада око Косова јавља Блинкен”, наводи Гајић.
Србија Америци клизи кроз прсте
Американци су, додаје, сада у ситуацији да им ствари у Украјини не иду добро, напротив.
„Са друге стране, они такође виде да им Србија измиче, јер су се овде појавиле Русија и Кина као два наша велика заштитника на међународној арени, а посебно у Савету безбедности и по питању Косова. Зато сада Американци покушавају, мало силом, а мало неким топлим методама да нас превеслају и да Србија призна нелегалну сецесију Косова“, наводи Гајић.
Зато би, како каже, да нас на брзину потчине у потпуности и да брже-боље легализују ту нелегалну градњу — лажну државу Косово.
„У том смислу Блинкеново укључивање је заправо логично, будући да виде да губе Балкан, па сада покушавају да својим каубојским методама, уз присиле, уцене и, наравно, осмех, принуде Србију да пристане на капитулацију“, сматра Гајић.
Сакупљање политичких поена
И др Александар Гајић из Института за европске студије сматра да на Западу постоји свест о томе да је у односима Београда и Приштине степен напетости подигнут на виши ниво и да је могуће да се из тога изроде нове, проблематичније ситуације и заустављање целокупног процеса. Зато се, каже, и најављује укључивање Блинкена, али и немачког канцелара Шолца који је започео припреме за разговор са Вучићем и Куртијем.
„Сви актери, нарочито они који су до сада били скрајнути из целог процеса, покушавају да се сада у њега укључе не би ли политички поентирали, будући да на другим важним спољнополитичким темама не могу да дођу до изражаја. Мисле да ако се сада негде криза појачала, а где одраније постоји њихово учешће и потпуно јасна политичка опредељеност, треба да се укључе и изврше координисани притисак на Србију, не би ли се у складу са њиховим интересима ситуација вратила не само из конфликтне зоне, него и да би се дошло до стабилизације са решењем како га они виде”, појашњава Гајић.
Најава директног укључивања америчког државног секретара у преговоре Београда и Приштине вероватно, сматра Гајић, треба Немачкој и ЕУ да покаже „ко је главни“ на овом простору, будући да је Габријел Ескобар до сада играо улогу делимично умирујућег фактора, док су позиције Берлина и Лондона биле много радикалније и више на страни Приштине.
„Могуће да је најава Блинкеновог укључивања управо због тога — да би парирао немачком утицају и показао ко је кључни играч на простору Балкана. Али, јасно је да су сви они пристрасни и да гледају своје геополитичке интересе, па евентуална пацификација проблема иде углавном на рачун Србије. Важно је приметити и да Шолц и Блинкен немају ни изблиза идентичне ставове и да америчка администрација у претходним месецима није здушно подржавала позиције Куртија везано за заоштравање ситуације. Са друге стране, Немачка је својим активностима током пролећа и лета, а нарочито наступима Олафа Шолца дувала ветар у једра Куртију”, указује наш саговорник.
Зато се, како каже, упркос томе што је решење проблема да се изврши притисак на Куртија и Приштину, ипак не може очекивати да ће то бити и урађено.
„Они ће можда покушати да изврше неки минимални притисак на њега, да на пример Приштина учини један уступак, док ће од Србије затражити вишеструко више. Можда ће тако Приштина бити приморана да одустане од оних шест тачака тог ‘свеобухватног споразума’, да ће се наћи неко решење по питању регистарских таблица које ће изгледати као компромис, али ће Србија заправо бити приморана да учини много већи уступак Приштини него Приштина Београду“, сматра Гајић.
Доследност Србије
Наш саговорник је мишљења да се од Шолца могу очекивати само даљи притисци на Србију и да све зависи од тога колико ће Београд бити доследан у издржавању тих притисака.
„Све зависи од тога колико ће Београд, у случају да се не дође до неког компромиса који ће спустити лопту, а који неће бити на штету виталних српских интереса, бити у стању да повуче потезе које је најавио, између осталог напуштање косовских институција. Ако Србија ту буде доследна и спремна да повуче ручну и каже да даље више овако неће моћи, онда ће се и те стране које су се навикле на то да пословично притискају Србију, а да Приштини гледају кроз прсте, запитати да ли је исплатива њихова тактика задовољавања сопствених интереса”, каже Александар Гајић.
Политиколог Стеван Гајић верује да, упркос напорима Запада, до легализације сецесије Косова неће доћи.
„Јасно је да сусрети председника Србије са амбасадорима Русије и Кине пре његовог одласка у Брисел нису били случајни, а обе стране су дале до знања да не долази у обзир ништа ван Резолуције 1244, ништа што би угрозило територијални интегритет Србије, иако неки делови НАТО-а гурају Куртија на даље заоштравање“, каже Гајић.
Он додаје да би у овим околностима било природно да поред Американаца са својим предлозима за наставак дијалога Београда и Приштине изађу и министри спољних послова Русије и Кине па да се види чији аргументи су јачи.
